Драшко Карађиновић: Пиромани гасе пожар


Већ месецима Европска унија понавља да борба против корупције за Србију мора бити приоритет у процесу евроинтеграција. Тај захтев се посебно односи на сектор здравства, који је, чак и по званичној оцени Владе Републике Србије, на првом месту по корупцији.

Стога је прошлонедељна радна посета Пола Винкеа, првог човека специјализоване организације Европске уније за борбу против корупције и преваре у здравству, изазвала велику пажњу стручних кругова, јер је указала на стандарде којима мора тежити српско здравство. Гост из ЕУ је посебно апострофирао важност нулте толеранције према конфликту интереса, као великом генератору корупције. Ове констатације су посебно значајне за наше здравство, с обзиром на накарадна законска решења која легализују приватни рад државних лекара.

Међутим, посебно разочарање је стигло из Министарства здравља и Агенције за борбу против корупције. Иако уредно позвани, представници ових институција, којима је у опису радног места борба против злоупотребе и корупције, нису се појавили на округлом столу. Очито су били незадовољни, како тематиком, тако и учесницима. Јер, док функционери министарства и агенције радо учествују на симулираним дебатама о корупцији у сопственој режији, на којима причају сами са собом, отворену размену аргумената са стручњацима из ЕУ и независним цивилним сектором очигледно избегавају.

Треба подсетити да су и Министарству здравља и Агенцији за борбу против корупције достављена сва потребна документа, и то у више наврата, о најтежим коруптивним аферама које су, осим финансијских злоупотреба, имала у себи елементе тешког кривичног дела против здравља људи. Ту се, пре свега, ради о трговини листама чекања на онкологији, где је више стотина болесника ускраћено за благовремено лечење од рака, јер су њихова места продата страним, платежнијим пацијентима, уз велике зараде државних лекара. И случај београдске службе Хитне помоћи, када је утврђено да више од 50 пацијената није било адекватно ургентно збринуто, због сумње на трговину лекара са погребницима, спада у ту групу најтежих случајева, који би морали имати апсолутну предност у процесуирању.

Нажалост, то није случај, министар здравља Зоран Станковић, иако има сав потребан доказни материјал, као и имена часних лекара „дувача у пиштаљку“, који су први на ова тешка кривична дела указали и који су спремни, поред свих притисака, да одмах сведоче, и даље кривуда између маркетиншких најава и празних обећања о борби против корупције која, ето, само што није почела.

Такво понашање институција отвара круцијално питање постојања реалне политичке воље за борбу против корупције, с обзиром да оклевајући приступ постојећим аферама у здравству не може више обманути ни домаћу јавност, а камоли ЕУ. Наравно, поставља се и питање који је реални капацитет у борби против корупције свих оних кадрова Министарства здравља који су у последњој деценијима руководили здравством и одлучивали о 15 милијарди евра, колико је за то време потрошено за здравство. И који су довели здравство на прво место по корумпираности. Или, другачије речено: да ли пиромани могу да угасе пожар који су сами запалили?

ље.