http://www.banjalukain.com/front/bedzevi-za-ljekare-ja-ne-primam-mito-su-samo-simulacija-borbe-protiv-korupcije

logo_Blin.jpg

INTERVJU SA DR DRAGANOM JOVANOVIĆ, PREDSJEDNICOM ORGANIZACIJE 'DOKTORI PROTIV KORUPCIJE' IZ BEOGRADA: 

Bedževi za ljekare 'Ja ne primam mito' su samo simulacija borbe protiv korupcije

Četvrtak | 09.06.2011.

Bedževi su iskreno smešne stvari, pokazalo se da su bez efekta u našoj zemlji iako je na to kao projekat potrošeno oko 140.000 evra! Naprotiv, čak su iritirali time i lekare i građane, potcenjujući njihov zdrav razum.

dragana_jovanovic.jpg


Prof. dr Dragana Jovanović je danas predsjednica organizacije Doktori protiv korupcije, a nekada je bila Gradski sekretar za zdravstvo u Beogradu, koja će ostati upamćena po tome što se i na toj visokoj poziciji aktivno borila protiv korupcije u zdravstvu kada je zahteijvala smjene više direktora Domova zdravlja u Beogradu koje je optužila za korupciju.  Iako je bila pod velikim pritiskom i prijetnjama ona nije odustajala i slučajevi koje je dr Jovanović prva iznjela u javnost imali su sudski epilog, ali na žalost samo neki od slučajeva za samo neke od zloupotreba. Nakon toga ona je podnjela neopozivu ostavku na funkciju gradskog sekretara objašnjavajući „da je realna situacija u zdravstvu odraz cinizma političke stvarnosti, i da kao nestranačka ličnost smatra da zdravstvena delatnost ne sme da bude predmet neprestanih političkih uslovljavanja i kompromisa, gde ona nema prostora za normalan delokrug rada u tim uslovima".

Pored mnogobrojnih društvenih zasluga i hrabrosti koju je pokazala za borbu protiv korupcije, dr Dragana Jovanović ima više od 260 objavljenih radova i stručnih knjiga. Članica je više Evropskih udruženja za karcinom pluća (IASLC), Mediteranskog toraksnog udruženja, Srpskog ljekarskog društava, Udruženja pulmologa Srbije i dr. O problemima korupcije u zdravstvu za Uzubunjivače govori dr Dragana Jovanović.

BLIN: Dr Jovanović, kako vi vidite korupciju u zdravstvu i koji su najprisutniji oblici korupcije?

Postoji tzv. mala korupcija (primanje ili uzimanje mita) i krupna,velika korupcija koja je sistemska i utkana je u naš društveni sistem kroz loše zdravstvene zakone, kao i kroz zlupotrebe putem javnih nabavki na nivou ne samo zdravstvenih ustanova, već na nivou zdravstvenih vlasti -epicentar krupne korupcije u zdravstvu su godinama već Ministarstvo zdravlja i RZZO.

BLIN: O korupciji u zdravstvu se već dugo govori. Da li smatrate da je javnost dobro upoznata sa realnim stanjem?

Javnost nije dovoljno upoznata sa korupcijom i nepravilnostima u srpskom zdravstvu, ili bolje rečeno, namerno nije upoznata na pravi način. Osnovni razlog je sofisticirana cenzura kojom se stalno skreće paznja sa kompleksnih, ali zato najopasnijih formi korupcije - a to je sistemska korupcija, na one  najbanalnije (takođe važne) - primanje mita,  koje građani neposredno zapažaju.

Umesto da se ukazuje na partijsku podršku korupciji u zdravstvu s obzirom da je ova oblast veliki izvor nelegalnog finansiranja političkih stranaka, naravno uz lično bogaćenje partijskih kadrova, najviše se priča kada se uhapsi lekar zbog 200 evra mita. To jeste jedan takođe veoma važan vid korupcije, ali daleko od toga da je on taj rušilac normalnog funkcionisanja zdravstvenog sektora. On je posledica (namerno) ustoličenog koruptivnog sistema u sektoru zdravstva. Naime, istovremeno, preko skrivenijih koruptivnih kanala odlivaju se stotine miliona evra, ali je to za javnost dobro čuvana tajna. U tome i leži razlog sistemske korupcije i održavanje stalne mistifikacije oko načina borbe protiv ove kriminalne pojave.

BLIN: O kojoj količini novca u zdravstvu Srbije mi govorimo?

S obzirom da ne postoji uniformna i proverljiva metodologija koja bi obuhvatila izvore finansiranja iz javnih prihoda i iz privatnih izvora, izjave o ukupnoj potrošnji za zdravstvo variraju od 6% bruto domaćeg proizvoda(BDP-a) po donedavnoj direktorki Republičkog zavoda za zdravstveno osigunje (RZZO), preko 8,2% po bivšem ministru zdravlja do 10,6% po Svetskoj banci što što predstavlja razliku od 1,2 milijarde evra. Procena Svetske banke je najrealnija, što svrstava Srbiju u grupu zemalja sa najvećom potrošnjom za zdravstvo u Evropi.

Porast troškova za zdravstvo u protekloj deceniji bio je eksplozivan s obzirom na to da je rast budžeta RZZO kao najvećeg finansijera bio više godina blizu 25% što je daleko iznad stope rasta BDP-a i daleko iznad potrošnje za zdravstvo drugih zemalja u tranziciji, posebno ako se zna da se kapitalne investicije u zdravstvu finansiraju iz budžeta Ministarstva zdravlja, lokalne samouprave, donacija i ino-kredita. Da ne pominjem afere vezane za MZ poput afere Jucit gde je nezakonito sklopljen kupoprodajni ugovor sa firmom koja nije imala potrebnu dokumentaciju za tender za nabavku kola HP, te potom od strane MZ avansno uplaćeno oko milion evra za ta kola HP koja nikada nisu isporučena jer je firma bankrotirala par dana po sklopljenom ugovoru sa MZ.

BLIN: Kakav je zdravstveni sistem Republike Srbije danas?

Posle devet godina ulaganja ogromnih sredstava u zdravstveni sistem Srbije, rezultat je: tri paralelna zdravstvena sistema (državni sektor sa jednim monopolističkim RZZO, praktično neprepoznat  privatni i vojni sektor);  loši zdravstveni zakoni doneti 2005. godine; rastuća korupcija u zdravstvu; skoro najveće  stope oboljevanja i smrtnosti od najčešćih preventabilnih nezaraznih bolesti (kardiovaskularnih i malignih) koje su i dalje u stalnom porastu;  loše stanje u rekonstruisanim zdravstvenim ustanovama Srbije uz par izuzetaka; netransparentne javne nabavke u masi promašenih Projekata koje obuhvataju i ovde navedene, uz grubo kršenje Zakona o Javnim nabavkama kao i Zakona Evropske zajednice kojima ove prema ugovorima podležu.

To je i sama Vlada RS priznala i u odgovoru na pitanje iz Upitnika EK koji je najkorumpiraniji sektor, gde se eksplicitno navodi zdravstvo. Posledice falsifikovanja rezultata i realnog impakta EU projekata su upravo: diskreditacija EU u srpskoj javnosti, u očima EU donatora, velika šteta po zdravstvenu zaštitu građana, otežana integracija Srbije u EU, kompromitovanje IPA i svih budućih projekata koje finansira EU, a čija realizacija i kontrola  prelaze potpuno na Vladu Srbije u 2011/2012.godini.

BLIN: Vi tvrdite da korupcija u zdravstvu ima čak utemeljenje i u zakonima Srbije?

Dakle, u osnovi legalizovane korupcije su upravo neki koruptivni članovi Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju:

• Zakon o zdravstvenoj zastiti
 - čl 161(državna zdravstvena ustanova naplaćuje po cenama koje odredi UO)
 -čl 164 (Izdavanje u zakup slobodnog kapaciteta u državnoj zdravstvenoj ustanovi- bez Zakona o javnim nabavkama (postaje privatna "vecernja klinka" zaposlenima)
 -čl 199-202 (Dopunski privatni rad državnih službenika-lekara)
• Zakon o zdravstvenom osiguranju
•čl 56-57 (Lista čekanja i preskakanje liste čekanja na ’’lični zahtev’’ osiguranog lica i na njegov teret)
•čl 61 (Vanstandarne usluge koje placa osigurano lice iz svojih izvora po cenama koje utvrdjuje davalac zdravstvenih usluga; u 2008 preko 27,5 milijardi dinara ili 350 miliona evra)

BLIN: Kažete da je problem i što nije tačno definisano šta od troškova pokrivaju obavezna osiguranja.

Problem je što "osnovni paket usluga" koji ide na teret obaveznog  osiguranja nije precizno definisan i što to omogućava krajnje  rastegljivo formiranje paketa od strane UO i direktora drzavne ustanove  tkz."vanstandarnih usluga" ili preskakanje liste za novac.  I što je  najneverovatnije, cenu "vanstandarnih usluga" formira direktor i UO  državne ustanove.

Veoma je rasprostranjena ta pojava da državne zdravstvene ustanove nude određenu uslugu iz paketa obaveznog osiguranja, za novac, tako da se praktično “preskače“ lista čekanja? Postoji niz primera, kako u primarnoj zdravstvenoj zaštiti tj. Domovima zdravlja (npr. Ultrazvučni pregled srca ili stomaka itd) tako i u bolnicama gde se to ne odnosi samo na najteže bolesti, kao što su maligne ili kardiovaskularne. Ove su najkurentnije jer se radi o život i smrti, ali to je u svim specijalnostima, otopediji (operacije kukova i kolena np.r sa stavljanjem proteza), ginekologjji (epidural...), oftalmologiji (operacija katarakte, glaukoma itd...)...

Takođe često je slučaj  i da takozvane vanstandardne usluge uključuju usluge iz obaveznog osiguranja, koje se direktno plaćaju iz džepa pružaju u takozvanom dopunskom radu? Direktori i UO bolnica imaju diskreciono pravo u odlučivanju koje će usluge pružati i naplaćivati od građana na taj način, odnosno to je domen njihove odluke i zato se često  razlikuje spisak tih usluga od bolnice do bolnice.

BLIN: Da li imate podatak koliko se dodatnog novca naplati od građana zbog nedefinisanog osnovnog paketa zdravstvenih usluga?

U 2008. godini sopstveni prihodi državnih ustanova bili su 27,5 milijardi dinara odnosno oko 350 miliona eura.

Dakle, u  periodu  2004  -  2008  god.  od  građana  naplaćeno  preko  101  milijarda  dinara    „sopstvenih  prihoda“ po ovom osnovu  u  državnim  ustanovama.  Paradoksalno,  taj  iznos  je  naplaćen  i  utrošen  POTPUNO  IZVAN  SISTEMA  JAVNIH  FINANSIJA  .  Iako  je  na  tu  činjenicu  rukovodstvo  RZZO  bilo  više  puta  javno  upozoravano,  do  preduzimanja  mera  za  otklanjanje  rasipničkog  mehanizma dvostrukog  plaćanja  nije  došlo  uprkos  velike štete kako finansijske zbog duplog  plaćanja  iste  usluge  tako  i  zdravstvene  jer  potencira  diskriminaciju  siromašnih pacijenata. Tako  građani plaćaju ponovo u državnim bolnicama ono na šta imaju pravo i što su već platili kroz doprinos od 12,3%, ali sada u gotovini, mimo tokova redovnog platnog prometa.

BLIN: Znajući sve to, kako vidite borbu protiv korupcije u zdravstvu?

Danas se uglavnom simulira borba protiv korupcije, marginalizuju bitne stvari, a fokusira pažnja javnosti na periferne. Umesto da se ukazuje na partijsku podršku korupciji u zdravstvu s obzirom da je ova oblast veliki izvor nelegalnog finansiranja političkih stranaka, naravno uz lično bogaćenje partijskih kadrova, najviše se priča kada se uhapsi lekar zbog 200 evra mita. Kada se bude suzbila „velika“ korupcija u najvišim političko-zdravstvenim ešalonima i kada i visoki zdravstveni funkcioneri odgovaraju za svoje postupke, onda će se i ovaj oblik „male“ korupcije bitno redukovati. Ne zaboravimo da jedna stranka vodi ovaj resor 9 godina, što je tranzicioni unikum, uspostavio se mehanizam koruptivne koalicije između menadžementa-partijskih i lekara izvršioca po principu: ti mene pusti da kradem milione za mene i stranku na nivou javnih nabavki, a ja ću da zatvorim oči kada uzmeš pacijentu par stotina/hiljada evra za lečenje. Koruptivna koalicija dovela je do potpune etičke degradacije u zdravstvu, a pre svega nanosi ogromnu štetu pacijentima, osiguranicima i poreskim obveznicima.

Stoga se može  govoriti i o simulaciji borbi protiv korupcije kao realnom stanju i odrazu nepostojanja dovoljne političke volje za borbu protiv korupcije. Neophodno je naglasiti da  borba protiv korupcije u zdravstvu, zbog postojećih političkih blokada usled velikih privatnih i stranačkih interesa ne bi bila moguća bez snažne podrške i solidarnosti EU sa građanima Srbije.

BLIN: Hoćete reći da se građani Srbije u borbi protiv korupcije mogu oslovniti više na EU nego na sopstvenu Vladu?

Mislim da bez konstantne podrške EU civilnom društvu, pravim NGO (ne GONGO) u borbi protiv korupcije, nema rezultata jer oni koji su uspostavili koruptivni sistem svakako neće dobrovoljno ići protiv svojih rešenja tj. protiv sebe. Zanemarimo političku retoriku u svrhe predizbornih kampanja. Činjenica je da se svi sada bave korupcijom, ali pravih rezultata skoro da nema. Institucije poput Agencije za borbu protiv korupcije, Ombudsmana RS i sl. su nejake, fokusiraju se na marginalne slučajeve, a ne na goruće teme koje uporno izbegavaju.

BLIN: Da li smatrate da bi korupcija bila manja ukoliko doktori budu nosili bedževe da ne primaju mito, kao što su neki predlagali?

To su iskreno smešne stvari, pokazalo se da su bez efekta u našoj zemlji iako je na to kao projekat potrošeno oko 140.000evra!  Naprotiv, čak su iritirali time i lekare i građane, potcenjujući njihov zdrav razum.

BLIN: Koliki uticaj na smanjenje korupcije u zdravstvu imaju medijske kampanje koje se redovno organizuju?

Medijske kapmanje imaju svoje mesto, mogu doprineti  podizanju svesti građana o korupciji I o potrebi borbe protiv nje, ali su u suštini na kraju lanca svih potrebnih aktivnosti u borbi protiv korupcije. Nažalost, njima se ponekad preplavljuje, maskira  suštinsko zataškavanje realnih situacija I nepreduzimanja pravih mera protiv korupcije.

BLIN: Koji model borbe protiv korupcije u zdravstvu bi ste vi predložili?

Prvo departizacija i depolitizacija zdravstva uz obaveznu izmenu loših zakonskih rešenja; tek kada se ministri i njihovi saradnici ne budu birali samo na osnovu stranačke pripadnosti ili na osnovu preporuke neke vladajuće stranke, moći će da se započnu neophodne reforme u zdravstvu odnosno to može biti tek ako se ovde uvede normalan sistem. To znači neophodne adekvatne promene Zakona o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju, zatim zaista prava reforma zdravstva, integrisanje privatnog sektora, uspostavljanje funkcionisanja regulatornih tela i uspostavljanje alatki za borbu protiv korupcije npr. transparentnost potrošnje tj. tokova novca u zdravstvu, što znači pre svega pravog nacionalnog zdravstvenog računa (NZR)l.

 

(BLIN MAGAZIN/đk)