ČIM je konstatovao smrt, lekar Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu okrenuo se pokojnikovoj porodici, i dao vizit-kartu pogrebnog preduzeća koje će se pobrinuti za organizaciju sahrane. Za ovu ”sitnu” uslugu doktor je od pogrebnika dobio ”honorar” od nekoliko stotina evra.

Ovo nam je ispričao jedan čitalac koji se javio našoj redakciji. Da čuveni moto porodice Topalović iz filma ”Maratonci trče počasni krug” - ”smrt siguran posao” - još ”živi”, podseća i afera iz 2006, koja do danas nije dobila epilog. I tada, kao i sada, postojala su svedočenja o sprezi između pojedinih zaposlenih u Hitnoj pomoći i bolnicama, mrtvozornika i pogrebnih preduzeća.

- Puštaju ljude da umiru zbog pogrebnika. Neki lekari su osnovali i sopstveno pogrebno preduzeće, pa više ne moraju da rade za druge, već porodici nameću svoje usluge. Dešavalo se i da pozivi prvog reda hitnosti jako dugo čekaju, kao i da se reanimacija nije pružala u nekim slučajevima kada je to trebalo - kaže za ”Novosti” dr Borko Josifovski, nekadašnji direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, koji je pre pet godina pokrenuo ovu aferu, a danas je član Udruženja ”Doktori protiv korupcije”.

Kada je alarmirao javnost, dr Josifovski je ostao bez posla. Do sada je podneo dve krivične prijave, ukazujuće na ove malverzacije. Jednu pre pet godina, a drugu prošle godine. Kako nam je potvrđeno u Republičkom javnom tužilaštvu, obe su odbačene jer, kažu, nije bilo elemenata krivičnog dela.

Međutim, nije Josifovski jedini koji tvrdi da se nešto sumnjivo dešava.

- Porodice nekih naših preminulih članova žale se da ne mogu da se oslobode privatnih pogrebnika, koji im bukvalno dolaze na vrata, neki put, čak, i pre Hitne pomoći - kaže za ”Novosti” Maja Nikolić iz Udruženja krematista ”Oganj”.

Prema njenim rečima, jedna žena im je ispričala da je zvala Hitnu pomoć zbog stare majke, kojoj je pozlilo. Momak sa centrale objašnjavao joj je koja je procedura kad neko umre i kako da organizuje sahranu. Žena je insistirala da joj je majka živa i da pošalju Hitnu pomoć, koja je, na kraju, posle poprilično vremena, stigla. Prekasno.

- Ljudi nam skreću pažnju da se dešava da odu u bolnicu po potvrdu o smrti najrođenijeg, a ispred vrata kancelarije ih sačeka po pet-šest predstavnika privatnih pogrebnih preduzeća sa ”ponudama”. Kako bi oni mogli da budu tu da im neko u bolnici to ne dozvoljava - komentariše Maja Nikolić, i dodaje da su se na slične neprijatnosti žalile i kolege u Novom Sadu i Sremskoj Kamenici.

Da se lako može utvrditi koji mrtvozornici, zaposleni u Hitnoj pomoći i bolnicama sarađuju sa privatnim preduzetnicima tvrdi Dragan Baltovski, direktor JKP ”Pogrebne usluge” Beograd.

- Do podataka o tome ko je iz tih ustanova sa kim ”u dilu”nije teško doći. Čuo sam dosta priča da pojedinci iz zdravstvenih ustanova upućuju građane na privatne pogrebne agencije. Nažalost, ljudi u takvim situacijama lak su plen manipulatora.

PRIVATNICI PUMPAJU TROŠKOVE
Pojedini privatnici idu toliko daleko da posebno naplaćuju iznošenje pokojnika iz kuće, a posebno unošenje u kola, kao da bi ga inače ostavili nasred ulice! - kažu u ”Ognju”. - Oni koriste situaciju kada su ljudi uzbuđeni i zbunjeni, ne govore im tačnu cenu, pa posle račun samo ”pumpaju”. Tako su pojedini prošle godine, kada je cena sahrane bila oko 50.000, naplaćivali 70.000, pa i 100.000 dinara.

Kako kaže Baltovski, građani nisu informisani da su JKP ”Pogrebne usluge” specijalizovana ustanova koju je formirao grad.

- Naš cenovnik pod strogom je kontrolom nadležnih, pa su troškovi sahrane duplo jeftiniji - poručuje Baltovski.

Većina ožalošćenih porodica, bez obzira na to koliko imala negativna iskustva, ništa ne prijavljuje policiji, niti podnosi krivične prijave. Zato, osim dizanja prašine u javnosti, cela priča nije dalje odmakla.

Ipak, lekarima koje je Josifovski u to vreme prozvao, smanjene su plate za 10 odsto jer je vanredni nadzor utvrdio da ”izveštaje nisu popunjavali adekvatno i potpuno”, pa se na osnovu njih ”ne mogu izvući relevantni podaci”.

Posle izbijanja afere ministar zdravlja je za v. d. direktora Hitne pomoći, krajem septembra 2006, postavio dr Branislava Lazića.

KO PRE DO POKOJNIKA... KOLIKO je cela priča potkovana najbolje pokazuje scena ispred Instituta za sudsku medicinu KCS u Beogradu. Svakog dana, i to danonoćno, ispred sede predstavnici pojedinih privatnih pogrebnih preduzeća, koji čekaju ”mušterije” i nude usluge.

- Odmah po mom dolasku pristigla je zdravstvena inspekcija, a Ministarstvo zdravlja oformilo je i komisiju za vanredni spoljni nadzor - kaže Lazić. - Obavili su detaljno ispitivanje, a izveštaj sa merama koje smo morali da preduzmemo prosledili su resornom ministarstvu. Bilo je reči o nekim procedurama koje treba da se poprave, što smo i uradili. Dok sam bio na mestu rukovodioca Hitne pomoći, nije bilo nikakvih pritužbi na ovu temu.

Ni sadašnjem direktoru ove ustanove dr Nenadu Ivančeviću, kako tvrdi, niko od građana nije se žalio. On objašnjava da ne zna ništa o pogrebnom preduzeću koje su osnovali pojedini zaposleni.

- Za aferu sa pogrebnim preduzećima sam čuo, ali nisam detaljno upoznat. Naši lekari svakodnevno predaju izveštaj o događajima na kojima su bili. To podrazumeva i broj uspešnih i neuspešnih reanimacija i konstatacija smrti - priča dr Ivančević.

On, međutim, priznaje da je gotovo nemoguće kontrolisati zaposlene da li sarađuju sa nekim pogrebnim preduzećem ili ne:

- Jedino građani mogu tome da stanu na put! A to podrazumeva da moraju svaki propust da prijave, kako bi moglo na vreme da se reaguje.