Драшко Карађиновић: Нови планови са старим планерима

Колумна | 20. април 2011. | 15:52

Пред ударом галопирајуће корупције у здравству саопштење Синдиката лекара и фармацеута о штетности Правилника о приватном допунском раду државних лекара садржи занимљиво академско разматрање коруптивних последица легализовања конфликта интереса. Наравно да је штета што саопштење долази са много година закашњења, с обзиром да су бројна упозорења још приликом усвајања Закона о здравственој заштити у 2005. указивала на неизбежну експлозију корупције која ће уследити због могућности да државни службеник буде истовремено и приватник. Али, што каже народ, „боље икад него никад“.

Ипак, чини се да и даље влада конфузија по питању конфликта интереса, јер синдикат критикује лош правилник а не лош закон. Као да измена коруптивног правилника може да смањи штетно дејство коруптивног закона, иако је овај у правној хијерархији неупоредиво значајнији акт. Збуњује, такође, то што се синдикат није огласио ни приликом недавних, јесењих измена Закона о здравственој заштити, када је укидањем члана 277 додатно проширено поље корупције и узурпације јавне имовине ради приватне користи повлашћених лекара. Истина, тада је синдикат бар мудро ћутао, док је руководство Лекарске коморе Србије у тријумфалном заносу на сав глас објављивало као своју велику победу укидање свих ограничења приватног рада државних службеника.

Међутим, пошто је за ЕУ борба против корупције кључни предуслов сваког напретка у процесу евроинтеграција, а како је здравство по признању саме Владе РС најкорумпиранији сектор, очигледна је промена климе последњих месеци у овој области. Смењен је претходни компромитовани министар здравља и доведен нови, с идејом да се прикаже домаћој јавности и ЕУ да постоје бар добре намере, ако већ нема опипљивих резултата. Покрећу се дебате о корупцији и конфликту интереса, јавља се и синдикат, планира се антикоруптивна стратегија, министар најављује конференцију на којој ће представити мере против корупције у здравству…

Наравно, за оне које прате здравство отвара се питање колики су реални домети тог наглог заокрета? Посебно ако се зна да су све институције, од служби Министарства здравља до ауторегулаторних организација типа лекарске или стоматолошке коморе, оптерећене старим аферама и старим људима. И није ли било логичније да уместо најава стратегија и конференција, нови министар прво крене са процесуирањем многих, правно већ заокружених коруптивних афера о којима месецима бруји јавност? Тиме би показао да системска корупција није фаталност против које нема лека и да неће бити санкционисани само лекари који су ухваћени са митом од 300 евра, већ и они из његовог окружења који заташкавају коруптивне скандале милионске вредности. Овако, цела прича о борби против корупције у здравству ризикује да се опет претвори у маркетиншку израду нових планова са старим планерима.