<<Nazad

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:318961-Zdravstvo-najkorumpiraniji-sektor

Zdravstvo najkorumpiraniji sektor

Poslednja hapšenja lekara idu naruku onima koji tvrde da je zdravstvo na vrhu lestvice korumpiranosti. Vlada je i u odgovorima na upitnik EK priznala da je zdravstvo najkorumpiraniji sektor u državi

KAKO izgleda u praksi kad lekar traži mito? Da li nonšalantno izgovori „To će vas koštati toliko i toliko“ ili medicinska sestra preporuči pacijentu „da se doktoru oduži“? Ili lekar prosto odugovlači da bilo šta uradi sa pacijentom dok ne „sevne“ bela koverta?

Sudeći po zahtevu za sprovođenje istrage koje je podnelo Više tužilaštvo u Beogradu protiv neurohirurga Kliničkog centra Dragana Savića i Radovana Mijalčića, mito se obično „pakuje“ u priču o boljem tretmanu i skupim lekovima.

Uhapšeni lekari su, sumnja tužilaštvo, u više navrata od brata i supruga pacijentkinje B. V., iz sela Belosavci kod Topole, tražili novac, predlažući da se nad njom izvrši neurohirurška intervencija bez „otvaranja glave“, već kroz venu (embolizacijom i ugradnjom stenta). Pošto su porodici predočili da se na njihovoj klinici to ne radi, sugerisali su da bi porodica mogla da im da novac za kupovinu skupih lekova i drugog medicinskog materijala. U pitanju je bio iznos od oko 6.000 evra.

Verovatno najtužnije deluje činjenica da je jedan od dvojice lekara (drugi je bio u operacionoj sali), 7. februara, kada su i uhapšeni, mito tražio u lekarskoj sobi pred 17-godišnjom ćerkom pacijentkinje! Otac devojčice izvadio je prikupljenu svotu od 3.000 evra, koju je dobio od prodaje njive, i na insistiranje lekara stavio ih u fioku natkasne, koju su osumnjičeni zajedno koristili. Posle izlaska oštećenih iz lekarske sobe na scenu je stupila policija, koja je lekare uhapsila i pronašla unapred obeležene novčanice.

Tako, dakle, u praksi može da izgleda davanje mita, ali i ne mora, ako se u priču ne umeša policija.

Posle objavljivanja da su ovi lekari uhapšeni, beogradskoj policiji javilo se još petoro pacijenata koji su tvrdili da su im Savić i Mijalčić tražili novac za lečenje. Jedan je tvrdio da je uhapšenima dao 3.000 evra, drugi da su mu uzeli 1.250, treći da mu je traženo 2.200...

Kolike su stvarne razmere korupcije u zdravstvu, o kojoj se „zvoni na sva zvona“, niko ne zna pouzdano. Zajedničko istraživanje „Medijum Galupa“ i UNDP od jesenas pokazalo je da je 13 odsto građana Srbije direktno dalo neki mito, a jedna trećina njih zna ljude u svom najbližem okruženju koji su to uradili. Ovo se odnosi na sve segmente društva, ne samo na zdravstvo. Ali, anketirani su naveli da su novac najčešće davali doktorima, a potom policajcima i službenicima u državnoj administraciji.

Istraživanje je još pokazalo da građani južne i istočne Srbije, znači krajeva koji su po pravilu siromašniji, češće nego drugi smatraju da je zdravstvo korumpirano.

Da je uverljiv i podatak iz istraživanja da 85 odsto ljudi sami nude mito, a da lekari novac direktno traže tek u 25 odsto slučajeva, uverila se i ekipa „Novosti“. Jer u svim udruženjima za zaštitu prava pacijenata koja smo pozvali rekli su nam da im se niko nije obraćao sa žalbama da mu lekari traže novac!

Među građanima vlada uverenje da novac najčešće traže kardiolozi, ginekolozi, anesteziolozi i hirurzi. Ovo nikada nije dokazano, baš kao što su na nivou priča ostali i cenovnici za pojedine usluge. Pa tako, navodno, lečenje karcinoma pluća „košta“ oko 5.000 evra, ugradnja kuka 3.000, a carski rez 1.000.

- Nedopustivo je da neko traži 3.000 evra za operaciju - kaže dr Draško Karađinović, iz nevladine organizacije „Doktori protiv korupcije“. - To nije samo mito, nego i teško delo protiv zdravlja ljudi. Ali, to što neki doktori uzimaju mito jeste samo kraj koruptivnog lanca. Vrh je u gornjim ešelonima zdravstvenog sistema. Mladi lekari uzimaju mito jer su videli da to rade njihovi pretpostavljeni.

Karađinović navodi i činjenicu da je sama Vlada u odgovorima na upitnik Evropske komisije, u poglavlju 23, priznala da je zdravstvo najkorumpiraniji sektor u državi. To govori da se došlo do tačke kada je neophodno pristupiti sistemskom i temeljnom menjanju zdravstvenog sistema:

- Hapšenja lekara, koji su na kraju lanca korupcije, ne mogu ubediti EU da je to dovoljno i da će se time rešiti problem. Moramo početi sa procesuiranjem korupcije na nivou javnih nabavki u zdravstvu i učestvovanja u skupim, ali promašenim projektima, gde su zloupotrebljena donatorska sredstva Evropske unije i Svetske banke. To je jedini način da povratimo kredibilitet kao država i vratimo poverenje u zdravstveni sistem.

Lekarskoj komori Srbije na korupciju se ne žale ni lekari, ni pacijenti, jer se to razrešava preko policije i sudova, tvrdi primarijus dr Tatjana Radosavljević, predsednik Komore.

- Prvo bismo morali da ustanovimo koliko je korupcija u zdravstvu zapravo prisutna: da postavimo dijagnozu bolesti, pa tek onda da odredimo terapiju. Lično mislim da bi uključivanje privatnih zdravstvenih ustanova u sistem javnog zdravstva smanjilo prostor za korupciju.

Ona dodaje da je državi potrebna nacionalna strategija za borbu protiv ove pošasti u svim segmentima društva, pa i među belim mantilima.

- Za isti sto trebalo bi da sednu predstavnici Ministarstva zdravlja, Lekarske komore i zaposleni u zdravstvu. Samo tako, zajednički, možemo da nađemo rešenje i prekinemo praksu da se zbog pojedinačnih slučajeva primanja mita na stub srama stavlja cela profesija. Mora, napokon, da prestane ta „institucija“ kolektivne, i da se pređe na teren lične odgovornosti, koja, naravno, prvo mora biti dokazana u sudskom postupku.

Inače, Lekarska komora, odnosno njen Sud časti, mogu da izreknu sankcije lekaru koji je uzeo mito samo posle pravosnažne sudske presude.


JEDINI OSUĐENI “BELI MANTIL“

ZAsada jedini „beli mantil“ osuđen za korupciju je Eugen Slavik (65), neurohirurg Kliničkog centra u Beogradu. On je u aprilu 2009. osuđen pred tadašnjim Okružnim sudom na tri godine i četiri meseca zatvora zbog primanja mita za operaciju tumora devetogodišnjem dečaku. Međutim, odlukom Apelacionog suda, u julu prošle godine, kazna mu je povećana za osam meseci. Prilikom izricanja prvostepene presude, predsednik veća je izrekao i i meru bezbednosti - zabranu obavljanja lekarskog poziva u trajanju od šest godina. Pošto je presuda preinačena i time postala pravosnažna, u januaru ove godine Slaviku je oduzeta dozvola za rad, što je prvi slučaj oduzimanja licence lekaru koji se ogrešio o profesiju. Tokom sudskog postupka utvrđeno je da je ovaj doktor od 8. decembra 2008. do 8. januara 2009. godine na Institutu za neurohirurgiju KCS tražio od Žarka M. da ga „časti“, a zatim i 300, pa 200 evra za operaciju Žarkovog sina Dejana, koji je imao tumor na kičmenoj moždini. Otac mu je dao 300 evra, a kad je Slavik zatražio još novca, prijavio ga je policiji. (N. B.)

 

<<Nazad