Драшко Карађиновић: Српско здравство смрди од главе

Колумна | 9. фебруар 2011. | 16:39

У Упитнику Европске комисије пре неколико дана Влада Србије је на питање који је најкорумпиранији сектор у нашој земљи одговорилa, односно написала, да је то сектор здравства. Само то признање Владе показује да се у здравству ради о системској корупцији и ово што се дешава и што се објављује у медијима само је последица једног дубоког коруптивног механизма. Потпуно је јасно да Влада мора пред ЕУ да покаже спремност да се избори са корупцијом у здравству. Први корак у том смеру била је хитна смена министра Томице Милосављевића, који је скоро деценију водио здравство и који је имплементирао све коруптивне механизме, упркос упозорењима стручних кругова и јавности.

Следећи корак који Влада мора да уради је промена системске регулативе у здравству, односно оних делова који легализују системски конфликт интереса у здравству. Најконкретније, ту мислим на немогућност државних лекара да истовремено раде и приватно. Таква могућност доводи до битног повећања корупције уз смањење продуктивности и квалитета рада због стварања вештачких листа чекања. Те листе чекања приморавају грађане, односно осигуранике Републичког завода за здравствено осигурање, да из џепа поново плате оно што су већ платили кроз обавезни допринос. Листе чекања, осим што имају тешке последице по здравље грађана који немају средства да плате за здравствену услугу коју су већ платили, доводи и до финансијске неодрживости система, па је тако српско здравство по укупној потрошњи у врху Европе. Према неким подацима, губици због превара и корупције у српском здравству износе скоро 500 милиона евра. У оквиру системских промена, неопходно је интегрисати приватни здравствени сектор, како не бисмо имали два паралелна здравствена система.

Следећи битан корак у реформи здравственог система је департизација здравства, с обзиром да је здравство, као огроман буџетски корисник, драгоцен плен и средство за финансирање политичких странака. То је следећи захтев у борби против корупције, јер без разбијања таквог функционисања здравства немогуће је спровести ефикасну борбу против злоупотреба и превара у српском здравству. То је апсолутно и захтев ЕУ, па тако и ова хапшења лекара, којима смо сведоци, заправо су последица тих притисака за покретање борбе против корупције.

Наравно, ухапшени лекари су на крају коруптивног ланца, а врх се налази у сасвим другим сферама здравственог система. Налази се у менаџерским структурама српског здравства, државних установа, РЗЗО и Министарства здравља. Према томе, и грађани и ЕУ ће бити убеђени да је права борба против корупције у здравству почела када надлежни државни органи почну процесуирање тих делова здравствених система. Постоји народна изрека да риба смрди од главе, и тако треба и спровести борбу против корупције у здравству – од врха па надоле.

Што се тиче новог министра Станковића, он има углед поштеног човека и квалитетног лекара, али у овој ситуацији ће имати завезане руке, не само због хаоса који је наследио у здравственом систему, већ и због турбулентне политичке ситуације, која најављује скоре парламентарне изборе. Свакако да колеги Станковићу у овој бари са крокодилима желимо све најбоље.