<<Nazad

logo_H-Alter
20. 10. 2010

Zdravstveni sustav za zdrave i strance

http://www.h-alter.org/vijesti/europa-regija/zdravstveni-sustav-za-zdrave-i-strance
20.10.2010. Marina Kelava E_ropa/regija Komentiraj Print
Fotografija članka
Dragana Jovanović, koordinatorica beogradske udruge Doktori protiv korupcije: Moralni nivo nekih lekara je strašno nizak. U ovih dvadesetak godina, kao socijalno opravdana razvila se tzv. korupcija radi preživljavanja, koja postaje gotovo normalna i prihvatljiva društvena kategorija.

Srpsko su zdravstvo u kratkom vremenu potresle dvije velike korupcijske afere. Afera Kraba je otkrila da su bolesnicima oboljelim od raka, uključujući i djecu, prepisivane prevelike količine citostatika u interesu farmaceutskih kompanija, a zatim je otkrivena i prodaja mjesta na listi čekanja za zračenje u Institutu za onkologiju Vojvodine strancima.

Srbija izdvaja skoro 11 posto BDP-a za troškove zdravstva i u tome je europski prvak, međutim na dnu je u mnogim drugim zdravstvenim pokazateljima, posebno po preventabilnim i malignim bolestima te bolestima srca i krvotoka. Da bi sustav koji puno troši, a daje slabe rezultate profunkcionirao neophodne su "depolitizacija zdravstva i promjene Zakona o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju, zaista prava reforma zdravstva, integriranje privatnog sektora, uspostavljanje funkcioniranja regulatornih tijela i uspostavljanje alata za borbu protiv korupcije, kao što je transparentnost potrošnje", smatra koordinatorica beogradske udruge Doktori protiv korupcije prof. dr. Dragana Jovanović s kojom smo za H-Alter razgovarali povodom otkrića iz afere Kraba i trgovine listama čekanja.

Afera Kraba koja je nedavno potresla Srbiju, odnosno pogodovanje farmaceutskim kompanijama na račun najtežih bolesnika, nameće pitanje može li zdravstvo pasti niže. Da li je riječ o potpunom moralnom slomu sustava?

Potpuni moralni slom svakako može da se pripiše onima iz visokih zdravstvenih krugova koji su ga "razvili", pa time i sistemu koji uređuju. Svakako da je strašno nizak i moralni nivo nekih lekara. Nažalost, u ovih dvadesetak godina, razvila se kao socijalno opravdana tzv. korupcija radi preživljavanja, koja postaje gotovo normalna i prihvatljiva društvena kategorija. Tako lekari koji ne uzimaju mito bivaju tretirani kao glupi, ludi... Obrću se moralne kategorije u celom društvu, tako da je i to sada veoma teško preokrenuti, izmeniti.

Kako se uopće boriti protiv korupcije koja se prihvaća kao nešto "normalno"? Jedno je istraživanje u Srbiji došlo do rezultata da svaki treći ispitanik ima rođaka ili prijatelja koji je u posljednja tri mjeseca dao mito, a 16 posto njih su to uradili i sami, bilo oni, bilo članovi njihovih obitelji...

Predlozi promena zdravstvenih zakona omogućuju da sistemska korupcije u zdravstvu dobije oficijelnu podršku najviših državnih organa

Pre svega, potrebna je politička volja, zatim pritisak medija, privatnog i civilnog sektora, te konkretna podrška međunarodnih institucija za borbu protiv korupcije u zdravstvu. S obzirom da Srbija želi da postane član Evropske unije neophodno je stalno nametanje borbe protiv korupcije kao prvog prioriteta od zvaničnika EU, Svetske banke, Svetske zdravstvene organizacije i ostalih. Moraju se doneti odgovarajući nekoruptivni zakoni, uspostaviti zaista nezavisna regulatorna tela i različiti mehanizmi borbe protiv korupcije, a pritom adekvatno vrednovati rad medicinskih radnika. I naravno, potrebno je vreme.

Međutim, šta se sada dešava? Nedavni predlozi promena nekih članova zdravstvenih zakona upravo vode suprotnom, sistemska korupcije u zdravstvu time dobija oficijelnu podršku najviših državnih organa i preti da postane deo zvanične politike Srbije. Stoga je naše udruženje već podnelo zahtev Vladi za povlačenjem tih predloga iz skupštinske procedure.

U Skupštini Srbije ste raskrinkali i prodaju mjesta na listi čekanja za zračenje u Institutu za onkologiju Vojvodine. 400 stranih državljana je po cijeni od tri do četiri tisuće eura preskakalo liste čekanja na zračenje, na štetu onkoloških pacijenata iz Srbije. Kako ste došli do tih podataka i kakva je bila reakcija javnosti?

Od avgusta prošle godine široka javnost je preko medija, a od strane udruženja pacijenata upoznata sa dešavanjima o Institutu za onkologiju Vojvodine (IOV). Kod oko 450 inostranih osiguranika sprovedena je radioterapija na osnovu Ugovora koji je potpisalo rukovodstvo ove ustanove sa inostranim osiguranjem uz visoku finansijsku nadoknadu. Saradnja sa stranim osiguranjem odvijala se uz odobrenje Ministarstva zdravlja, suprotno zakonskim propisima koje je upravo ovo ministarstvo i kreiralo 2005. S obzirom na činjenicu da u Srbiji ne postoji dovoljno radioterapijskih kapaciteta, posledica je bila istovremeno ukidanje prava na blagovremeno lečenje od malignih bolesti za isti toliki broj domaćih pacijenata.

Cela priča je zataškana krajem 2009. godine, ali mi smo, po osnivanju udruženja, pokrenuli pitanje dešavanja u IOV. Ja sam zatim direktno prozvala ministra zdravlja i to upravo na okruglom stolu koji je on sazvao sa ciničnim nazivom: "Afera Kraba: lekcije za medije, policiju i lekare".  

Čini se da i srpski ministar zdravstva, slično kao i hrvatski, ne smatra da treba dati ostavku, nego tvrdi da su mediji ti koji ruše povjerenje u sustav?

dragana-jovanovic-ver.jpg

Da, zaprepastio nas je tada i pokušaj zdravstvenih vlasti pa čak i nekih profesionalnih organizacija lekara ka pomeranju težišta afera na izveštavanje u medijima i na rad istražnih organa. Mi smo insistirali na tome da nisu mediji niti istražni organi odgovorni za teška krivična dela protiv zdravlja ljudi i zloupotrebe službenog položaja u zdravstvenim institucijama i da oni u tom teškom trenutku savesno rade svoj posao. Smatrali smo da ovakve zamene teza dovode do dodatnog narušavanja poverenja u zdravstveni sistem i ugrožavaju ugled lekarske profesije zbog izbegavanja utvrđivanja pune istine i konkretnih odgovornosti. Po tome mediji su krivi što upoznaju široke naredne mase sa strašnim korupcijskim aferama u zdravstvu i time remete njihovu životnu nirvanu, a prema nekim nedavnim izjavama, ministar ne zna kako da se brani od svog naroda sklonog podmićivanju.

Što se sada događa u vezi s trgovanjem listama čekanja u Vojvodini?

Hrabra koleginica, radioterapeut iz IOV, Bojana Bokorov koja nije htela da učestvuje u takvom radu, dostavila nam je dodatnu dokumentaciju sa dokazima. Zatim smo i dalje uporno zahtevali ispitivanje odgovornosti ministra zdravlja zbog aktivnog učestvovanja, pomaganja u ovom teškom krivičnom delu protiv zdravlja ljudi u vezi nezakonitog ugovora o rentiranju deficitarnih onkoloških radioterapijskih kapaciteta stranom osiguranju uprkos postojanju dugačkih lista čekanja za domaće obolele osiguranike. Tražili smo da se ispita i utvrdi krivična i materijalna odgovornost rukovodstva  IOV za zloupotrebu službenog položaja i teškog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi. To smo tražili,  kako preko raspoloživih medija, tako i direktnim pismom Predsedniku Republike, premijeru, Odboru za zdravlje i porodicu Narodne skupštine, ministru policije i ombudsmanu. Slučaj je razmatran na sednici Odbora za zdravlje i porodicu Narodne skupštine krajem jula, ali još  nemamo informacija šta se radi povodom tog slučaja.

Da li su otkrića ovih afera dovela do ikakvih pozitivnih pomaka u sustavu?

Svakako da je pomak izvestan već u smislu snage, moći i spremnosti države da ipak istraži i pokrene postupke ka sankcionisanju bar nekih eklatantnih primera sistemske korupcije u zdravstvu. Dokaz su hapšenja nekih smenjenih direktora zdravstvenih ustanova pre godinu dana u Beogradu, kao i afera Kraba. Ali pravda ne sme biti selektivna. Depolitizacija zdravstva i izmena zdravstvenih zakona je ipak i dalje imperativ za obračun sa korupcijom, kao i za realne reforme u zdravstvu i uspostavljanje finansijski održivog sistema.

Koliko je u svemu bitna činjenica da je medicinsko osoblje uglavnom potplaćeno?

Taj momenat je važan, ali nije presudan. Korupcija radi preživljavanja, podmićivanje koje je postalo sastavni deo života i stvarnosti, znači samo jedan manji deo korupcije u zdravstvu. Svakako ima mnogo više uzroka, ali ono što proizilazi iz dosadašnjeg iskustva jeste da enormna sistemska korupcija omogućena pre svega koruptivnim članovima Zakona o zdravstvenoj zaštiti donesenog 2005. godine koji otvara put dalje i svim drugim vidovima korupcije. U okviru toga, važno je istaći da su stoga sve vreme tokovi novca u zdravstvu netransparentni.

U zdravstvu u Srbiji, opet slično kao i u Hrvatskoj, imate legalnu mogućnost da kao državni liječnik istovremeno budete privatni poduzetnik. Čini se da to dovodi do toga da građani plaćaju osiguranje, ali da bi se izliječili opet plaćaju?

Mediji i istražni organi nisu odgovorni za teška krivična dela protiv zdravlja ljudi i zloupotrebe službenog položaja u zdravstvenim institucijama. Oni u tom teškom trenutku savesno rade svoj posaoUpravo zahvaljujući koruptivnim članovima Zakona o zdravstvenoj zaštiti, omogućena je sistemska korupcija preko legalizacije konflikta interesa u državnom zdravstvu, privatnog dopunskog rada državnih službenika, uzurpacije državnih resursa preko privatnih "večernjih klinika", nezakonitog naplaćivanja lažnih vanstandardnih usluga, preskakanja lista čekanja za pare (poslednja dva znače direktno plaćanje zdravstvene usluge po drugi put od strane pacijenta), itd. To je i dovelo sa jedne strane do neprihvatljive zdravstvene diskriminacije siromašnih građana, a sa druge do ogromnog rasipanja u zdravstvu. Zbog toga osiguranici godišnje nepotrebno plaćaju preko 300 miliona evra iz džepa za usluge u državnom zdravstvu koje već finansiraju preko obaveznog doprinosa i poreza. To je i finansijski neodrživo.

Kakve ste još sukobe interesa uočili u zdravstvenom sustavu?

Konflikti interesa su raznovrsni. Pored odnosa pacijent-lekar (podmićivanje, zatim prebacivanje pacijenata iz državne na privatne zdravstvene ustanove gde lekar "ima više vremena za pacijenta" i sl.), tu je i ta sistemska, industrijska korupcija (odnos pacijent-zdravstvena ustanova kao što je primer nezakonitog naplaćivanja lažnih vanstandardnih usluga),  kao i krupna sistemska korupcija (npr. afera Kraba i razne velike javne nabavke opreme ili radova-rekonstrukcija). Posledice su pre svega, pored direktne diskriminacije siromašnih pacijenata, uprkos većoj zdravstvenoj potrošnji - smanjenje kvaliteta zdravstvenih usluga i pogoršanje zdravstvenih indikatora tako da npr. svake godine umire po jedan grad od oko 32000 stanovnika više, zbog preventabilnih, kardiovaskulnih i malignih bolesti.

I opet, poseban je aspekt netransparentni tokovi potrošnje novca u zdravstvu, čemu pogoduje i pre par dana najavljena defiskalizacija u državnom sektoru. Na primer, kao gradski sekretar za zdravstvo Beograda 2009. sam ukazivala na sledeći. Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti donetom krajem 2005. nema nikakve mogućnosti da grad kontroliše zdravstvene ustanove iako je njihov osnivač, što i daje prostora za svakakva dešavanja i pronevere.  

Zdravstveni sustavi Srbije i Hrvatske su slični. Iste farmaceutske kompanije djeluju u obje države. Zapravo, vrlo je vjerojatno da su u cijeloj regiji korupcijski obrasci vrlo slični? Da li se kao udruga planirate regionalno  umrežavati?

Da, svakako i mislimo da nam tu mediji u okolnim zemljama regiona mogu biti od velike pomoći.

U Hrvatskoj se događalo da je na primjer Srećko Sladoljev s Imunološkog zavoda bio pod suspenzijom zato što je ukazivao na netransparentnost u slučaju svinjske gripe. Da li ste Vi ili vaše kolege izloženi sličnim pritiscima zbog raskrinkavanja korupcije?

Lično sam naročito puno problema imala dok sam bila gradski sekretar za zdravstvo samo zbog želje da smenim neke direktore zbog nenamenskog trošenja ogromnih sredstava, a u cilju boljitka za građane. To je eskaliralo u jednom vremenskom periodu čak do životne opasnosti. Još uvek su u toku procesi tužbe za klevetu od strane ministra zdravlja i neki drugi. Sada se na razne načine vrše pritisci od strane nekih lobija na pojedine ugledne članove našeg udruženja. Međutim, očigledno je da su počeli da duvaju i neki drugi vetrovi što uostalom dokazuju i događanja vezana za zdravstvo.

 

 

<<Nazad